Нове Авантуре Џима Хокинса - Рыбаченко Олег Павлович - Страница 4

  Ево искора - пробили су стомак,

  Насилник Ќе завиЌао, испустио мач!

  Живео Ќе у пространству и ниЌе познавао бол,

  Сада Ќе изгубио своЌе ко®ске мо·и!

  МоЌ први укрцаЌ Ќе био тако успешан

  Прегршт злата ти се слива у ¤еп!

  А ми пирати певамо песме

  Деле·и у борби дуван добиЌен у част!

  Наравно да сутра може бити горе

  Пушке фрегате и крстарице начичкане!

  Поша и ме да скачем бос кроз локве,

  Крв у коЌу Ќе пролио неприЌате ски зликовац!

  Прави дечак, нема антене,

  Али у борби за попуст ивост нема колибе!

  Колу Ќе суђено да умре у боЌи година,

  То Ќе доброво на одлука!

  Док Ќе певао, Џим Хокинс Ќе стално скакао и савиЌао леђа. Његови изваЌани миши·и дивно су се котр али испод ®егове преплануле коже боЌе чоколаде. И босе, дети®асте ноге заиграле у пуноЌ хармоници.

  А девоЌке су, б еснувши голим, снажним ногама, с времена на време пуцале на фрегату из малог, али изненађуЌу·е далекометног топа. И оборили су британске официре с ногу. И направили су ма®у штету.

  Али Ќезгро Ќе узело и срушило надувани шешир капетана фрегате. Он Ќе у бесу наредио да испали рафал. Иако Ќе уда еност била превелика, а Ќезгра нису стигла. А енглески брод, тривиЌално узео и замаглио, црни, гризу·и, отровни дим. И морнари су почели да киЌаЌу и падаЌу на палубу.

  ДевоЌка капетан гусарског брода приметила Ќе:

  - Добро смо то урадили! Могли бисмо, и ухватити, ово Ќе фрегата, али за нас Ќе само терет!

  Црвено обоЌена чамац Ќе предложила, прелазе·и ивицом руке преко грла:

  - Можда га само потопимо?

  ДевоЌка-капетан се успротиви,  утито лупкаЌу·и босом, миши·авом ногом:

  - Не! Не можете убиЌати  уде, чак и ако су воЌници без посебне потребе. Бо е да само одемо и наставимо своЌу смелу п ачку!

  Црвенокоса девоЌка климну главом.

  - Да! Не убиЌаЌ без разлога! Али генерално, има превише мушкараца на свету! Гадни су и смрд иви! Њихова длакава тела су тако гадна!

  ДевоЌка капетан климну главом.

  - Можда Ќе одвратно када длаке расту на ногама и грудима. Али оваЌ дечак Ќе тако чист и углађен и никада не·е одрасти!

  Црвенокоса се насмеЌа и примети:

  - Да истина Ќе! Леп Ќе и лепо пева! Нека нам отпева песму, и то да буде аутентичниЌа.

  Вођа морских разбоЌника Ќе викнуо:

  - ХаЌде да певамо момче-робу! У супротном, много ·емо вас повредити!

  Певао Ќе Џим Хокинс, бивши легендарни колиба;

  Изабрао сам пут хладног пирата,

  Хтео сам да пронађем своЌу судбину у морима...

  Иако кажу да Ќе гусар, одмазда чека;

  Виси - црв ·е само резбаре®е на лешу!

  Али поклони господару су срамотни,

  А Ќа сам као дечак побегао са има®а...

  Иако Ќе на путу босоног било хладно,

  Уосталом, момка нису пустили на праг!

  Стигао сам до луке, само у крпама,

  Попео се на брод у Ќедан сат у но·и...

  Ухватио момка и добро, да шибамо - мене;

  Вау, мислио сам да ми Ќе душа у паклу са Сатаном!

  Али после бичева®а дали су капу без врха -

  Рекли су да ·еш за сада бити Ќуниор!

  И чак сипао кувар, замислите флашу,

  Нека не буде горке каше, Ќер има ко®ака!

  Наравно, то Ќе тежак поморски посао,

  Сад жедно брашно, сад опасна олуЌа,

  Али снага духа Ќе добитак,

  А ако има главе, онда да е са секиром!

  Корсари су нас ухватили као маче,

  Било Ќе укрцава®е и крв у три тока!